Resio sam da pocnem pisati dnevnik....kao u djackim danima sto smo svoje misli znali u razne spomenare upisivati...ali eto pogubili smo ih u raznim preseljavanjima
ladica,kofera,podruma i tavana.....zao mi svih onih pesama sto sam u zaru i sa mnogo poleta pisao...nije mozda bilo nesto knjizevno vredno ali je pisano sa cistim srcem
i neoptereceno raznim ludostima i svim onim sto od nas zivot napravi...kao kad odrastemo "hvatamo" svoj zivot u svoje ruke....vatamo da ne kazem sta...i ono malo kajasa
koje drzimo u starom fijakeru polako ali sigurno nam neko otima....izgubimo sebe i ono najcistije u nama,nase snove,zelje,ambicije...prestanemo da zivimo svoje zivote i polako i sigurno
pocnemo ih uklapati u tudje.
Znas,ponekad se upitam da li sam zalutao na ovu planetu...
Nekako mi sve drugacije okolo od onoga sto sam gledao(ili bih voleo da vidim),mora da sam na mojoj planeti nesto opako zabrljao i onda me za kaznu poslali ovde..
Evo prodje 40 i nesto a ja jos uvek robijam ovde,samo da mi je znati kako se meri vreme na planeti na kojoj sam rodjen,ovde se nesto oduzilo...
Zato sam poceo ponovo pisati pesme...izgleda da se u nekim 40im polako sravnjavaju racuni....ono sto sam video iza nije mi se nimalo svidelo...suvise malo stvari koje bi mi
u prelistavanju dnevnika privuklo paznju da se zaustavim,sem rodjenja dece....e tada sam zaista osetio sta znaci biti obasjan svetloscu,izgleda da me to jedino i drzalo u ovim blesavim vremenima
da ne pocnem ko neki pricati sam sa sobom...ko bi sa tom ludom imao posla..
Sutra je 1 septembar,pocetak nove skolske godine....nedostaje mi skola..bezbriznost prilikom i odlaska i vracanja iz iste..onda pomislim postone mogu vratiti to vreme,bar mogu sebe vratiti u njega..krenuti da ucim,izgleda sve sto sam naucio nije se pokazalo kao nesto...
Vidim neke puteve ispred ali ne vidim kuda vode...kao i uvek na nekoj raskrsnici kolebanje na koju stranu se okrenuti,levo,desno,pravo?...jedino ovaj iza ne odgovara tu sam video sve sto se moglo videti....nekada mi ni naocare nisu pomogle da dobro vidim,kao da sam ih brisao sa slaninom a ne pamucnom krpicom...
Nocas mi se nije spavalo pa sam izmedju ostalog malo pustao mozak na pasu gledajuci filmove...trebalo malo predaha od vulkanske mase izmedju usiju u sta se sa mislima siva masa pretvorila....pogledam neku limunadicu iz 2001 da Meg Rajan,Kejt i Leopold...pa i tu pocnem da razmisljam,kazu neke zivotne stvari ko na filmu...neko ostavi sve sjajno i blestavo u sadasnjosti da bi se vratio u proslost i tamo poceo iz pocetka,kako bi to bilo dobro da je moguce i ovde...ili sam to poistovetio sa onom fikcijom o pogresnoj planeti....ovde i proste stvari znamo tako jebeno zakomplikovati da posle nekog vremena ni hiljade strucnjaka ne mogu otkriti gde je bio pocetak...mnogi poznanici mi kazu da uproscavam svari,jbg pa zar nije previse onih koji to oko nas rade pa im samo i ja falim...ja sam svakako naucio da ne budem u masi...sto bi rekao Bukovski ja nisam kao drugi ljudi,oni su kao drugi ljudi...ja samo cekam da se jedno jutro probudim u novom i lepsem okruzenju...
ladica,kofera,podruma i tavana.....zao mi svih onih pesama sto sam u zaru i sa mnogo poleta pisao...nije mozda bilo nesto knjizevno vredno ali je pisano sa cistim srcem
i neoptereceno raznim ludostima i svim onim sto od nas zivot napravi...kao kad odrastemo "hvatamo" svoj zivot u svoje ruke....vatamo da ne kazem sta...i ono malo kajasa
koje drzimo u starom fijakeru polako ali sigurno nam neko otima....izgubimo sebe i ono najcistije u nama,nase snove,zelje,ambicije...prestanemo da zivimo svoje zivote i polako i sigurno
pocnemo ih uklapati u tudje.
Znas,ponekad se upitam da li sam zalutao na ovu planetu...
Nekako mi sve drugacije okolo od onoga sto sam gledao(ili bih voleo da vidim),mora da sam na mojoj planeti nesto opako zabrljao i onda me za kaznu poslali ovde..
Evo prodje 40 i nesto a ja jos uvek robijam ovde,samo da mi je znati kako se meri vreme na planeti na kojoj sam rodjen,ovde se nesto oduzilo...
Zato sam poceo ponovo pisati pesme...izgleda da se u nekim 40im polako sravnjavaju racuni....ono sto sam video iza nije mi se nimalo svidelo...suvise malo stvari koje bi mi
u prelistavanju dnevnika privuklo paznju da se zaustavim,sem rodjenja dece....e tada sam zaista osetio sta znaci biti obasjan svetloscu,izgleda da me to jedino i drzalo u ovim blesavim vremenima
da ne pocnem ko neki pricati sam sa sobom...ko bi sa tom ludom imao posla..
Sutra je 1 septembar,pocetak nove skolske godine....nedostaje mi skola..bezbriznost prilikom i odlaska i vracanja iz iste..onda pomislim postone mogu vratiti to vreme,bar mogu sebe vratiti u njega..krenuti da ucim,izgleda sve sto sam naucio nije se pokazalo kao nesto...
Vidim neke puteve ispred ali ne vidim kuda vode...kao i uvek na nekoj raskrsnici kolebanje na koju stranu se okrenuti,levo,desno,pravo?...jedino ovaj iza ne odgovara tu sam video sve sto se moglo videti....nekada mi ni naocare nisu pomogle da dobro vidim,kao da sam ih brisao sa slaninom a ne pamucnom krpicom...
Nocas mi se nije spavalo pa sam izmedju ostalog malo pustao mozak na pasu gledajuci filmove...trebalo malo predaha od vulkanske mase izmedju usiju u sta se sa mislima siva masa pretvorila....pogledam neku limunadicu iz 2001 da Meg Rajan,Kejt i Leopold...pa i tu pocnem da razmisljam,kazu neke zivotne stvari ko na filmu...neko ostavi sve sjajno i blestavo u sadasnjosti da bi se vratio u proslost i tamo poceo iz pocetka,kako bi to bilo dobro da je moguce i ovde...ili sam to poistovetio sa onom fikcijom o pogresnoj planeti....ovde i proste stvari znamo tako jebeno zakomplikovati da posle nekog vremena ni hiljade strucnjaka ne mogu otkriti gde je bio pocetak...mnogi poznanici mi kazu da uproscavam svari,jbg pa zar nije previse onih koji to oko nas rade pa im samo i ja falim...ja sam svakako naucio da ne budem u masi...sto bi rekao Bukovski ja nisam kao drugi ljudi,oni su kao drugi ljudi...ja samo cekam da se jedno jutro probudim u novom i lepsem okruzenju...
